Аутор предлаже нову идеју, да порекло речи Словен или Славен, може да долази од речи – сплав, где се током времена, слово „п” изгубило ради лакшег изговора.

Може се приметити да испод сплава тече (с)плава [5] вода, поред сплава се (с)плови и (с)плива [6], са сплава се (сп)лови [7], сплавове вода (с)плави, између сплавова вода се из(п)лива и у(п)лива, на сплавовима живе (с)плави људи.

Све ове речи тичу се живота и рада на сплаву, а њихов корен је највероватније у речима "лов", „плав” или „пловидба”, речима које су везане за лов и пловидбу по плавој води.

С обзиром да им је у праисторијској Хлади живот био нераскидиво везан за водене површине, реке, мочваре, језера, мора и океане, Словени су вероватно себе називали људима који плове, (море)пловцима, пливачима, речанима, а касније је тај израз прешао и на њихова најчешћа пребивалишта - сплавове.


Улица

Такође, као још један део слагалице у хипотези  да су Словени живели на сплавовима, може послужити и реч – улица. Позната је идеја да реч која означава пролаз и пут између две или више кућа - улица, метафорично симболише пут или путеве који се уливају једни у друге. Ипак, ова реч можда има много практичније значење него што се до сада мислило ако се узме у обзир могућност да су Словени некада живели на сплавовима између којих се вода заиста - уливала.

Лако је онда замислити многа словенска преисторијска насеља, редове и редове сплавова међу којима теку улице, читава села или чак мале градове на води.

То би биле преисторијске словенске Венеције од дрвета, највероватнији узор, ако не и дирекни предак, ове данашње, камене, и не више Словенске Венеције.