The Splavs
Почетна Галерија Форум Контакт   English Српски
Текстови > Референце
Вести

Референце

2008
Референце Референце:

[1]

http://en.wikipedia.org/wiki/Slavic_peoples#Origin_of_the_term_Slav

Origin of the term Slav

Scholars such as Roman Jacobson and others link the name with the Slavic forms sláva "glory", "fame" or slovo "word, talk" (both akin to slušati "to hear" from the IE root *ḱlew-). Thus slověne would mean "people who speak (the same language)", i.e. people who understand each other, as opposed to the Slavic word for foreign nations, nemtsi, meaning "speechless people" (from Slavic němi - mute, silent, dumb). For example, the Polish word Niemcy means "Germans" or "Germany", as do the Serbian, Bosnian, Slovenian and Croatian words Nemci and Nijemci the Bulgarian word Nemtsi, and the Russian word "Nemyets" (Немец).



There are two alternative scholarly theories as to the origin of the Slavs ethnonym, both very tentative: according to the first theory[8], it derives from a hypothetically reconstructed Proto-Indo-European *(s)lawos, cognate to Greek laós "population, people", which itself has no commonly accepted etymology. The second theory (forwarded by e.g. Max Vasmer) suggests that the word originated as a river name (compare the etymology of the Volcae), comparing it with such cognates as Latin cluere "to cleanse, purge", a root not known to have been continued in Slavic, however, and it appears in other languages with similar meanings (cf. Greek klyzein "to wash", Old English hlūtor "clean, pure", Old Norse hlér "sea", Welsh clir "clear, clean", Lithuanian šlúoti "to sweep").



[2]

http://www.slovopedia.com/22/209/1641958.html



СЛАВЯНИН

мн. славяне, укр. славянин (Шевченко), др.-русск. словне – название вост.-слав. племени близ Новгорода (Пов. врем. лет, РП; см. Карский, РП 92), словяне, ст.-слав. словне, словньскъ – в отношении к слав. племени близ Сало ник (Жит. Конст.; см. Нидерле, Slov. Star. 2, 2, 473), болг. словенин, словен. slovenski "словенский", чеш. slovansky "славянский", slovane "славяне", слвц. slovak "словак", slovenka "словачка", Slovensko "Словакия", польск. sowianie мн. "славяне", кашуб. sovinski "прибалтийско-словинский" (в Поморье), полаб. sluovenske – о полаб. славянах. Праслав. *sloveninъ, мн. *slovene, ср.-лат. Sclaveni "славяне" (примеры у Нидерле, там же), ср.-греч. (мн.) – то же. Не имеет ничего общего со *slava "слава", которое повлияло в плане народн. этимологии лишь позднее (славенский у Посошкова; см. ИОРЯС 4, 1432). Русск. -янин по аналогии римлянин, галичанин и др. (Томсон 347); *slovene не может быть (несмотря на аналогию алб. shkipetar "албанцы" : shkiponj "понимаю") образовано от слово, так как -eninъ, -aninъ встречаются только в производных от названий мест (см. Мi. ЕW 308; Миккола, РФВ 48, 271), однако местн. н. *Slovy (Первольф, AfslPh 8, 24 и сл.) не засвидетельствовано. Скорее всего это производное от гидронима. Ср. др.-русск. Словутичь – эпитет Днепра (СПИ), Слуя – приток Вазузы, в [бывш.] Смол. губ., сюда же польск. названия рек Sаwа, Sаwiса, сербохорв. Славница и др., которые сближают с греч. "омываю", , , , "прибой", лат. cluo "очищаю", сlоaса "канализационный сток"; см. особенно Розвадовский, Белиhев Зборник 129 и сл.; Будимир, Белиhев Зборник 97 и сл.; Лер-Сплавинский, JР 28, 145. Прочие этимологии менее вероятны, напр. образование этнонима от употребительных собств. имен на -slavъ (Бодуэн де Куртенэ, JР 3, 62 и сл.; против см. Миккола, там же, 272 и сл.; Ташицкий, ZfslPh 9, 230), произведение от первонач. "молчащий" – из гот. slawan "молчать, быть немым", gaslawan, аnаslаwаn "умолкать" (Мазинг, Baudouinowi dе Соurtеnау 87 и сл.), сближение с ирл. sluag "толпа, войско" (Миккола, Ursl. Gr. 1, 8; RS 1, 17); недопустимо сближение с греч. "народ", ион. (вопреки Микколе (РФВ 48, 272 и сл.; Этногр. Обозр. 60, 178); см. Брюкнер, AfslPh 29, 119) или с греч. "гумно, виноградник", атт. , диал. (Гесихий), якобы из первонач. "насаждающий", вопреки Ильинскому (ИОРЯС 24, 1, 141 и сл.) Сомнительно толкование из польск. sowien "медленно зреющий лен" от *slov- "медленный, ленивый", в отличие от skorzen "быстро созревающий лен", ср. англ. slow "медленный", др.-англ. slaw, slw (Брюкнер, ZONF 2, 153). Польск. sowien связано, по мнению Торбьернссона (1, 48), с русск. соловой (см.). Невероятные эксперименты со слобода (см.), гот. silbа "сам", кимр. helw "владение" см. у Отрембского (LР 1, 143; Sowianie (1947)), против см. Лер-Сплавин <> ский, там же. О нов.-греч. "раб" как новообразовании от см. Кречмер, AfslPh 27, 231 и сл.; "Glotta", 15, 307 и сл. •• [См. еще Мошинский, Zasiag, стр. 138 и сл. В последнее время Отрембский (LР, 7, 1958, стр. 263 и сл.), специально возвращаясь к этому названию, приводит интересную параллель – лит. название деревни Slavenai на реке Slave, тождественное слав. slovene. См. еще Рудницкий, Prasowianszczyzna – Lechia – Роlskа, Познань, 1959, стр. 133 и сл. Этимологию от и.-е. *slauos "народ" (греч. – то же) повторяет Бернштейн ("Очерк сравнительной грамм. слав. языков", Введение). Якобсон (IJSLP, 1/2, 1959, стр. 271) настаивает на этимологии от слово, ссылаясь на др.-русск. кличане "охотники, поднимающие дичь криком" : кличь, а также на оппозицию словне – нмци. – Т.]



[3]

http://vasmer.narod.ru/p643.htm



Слово:славяниґн,



Ближайшая этимология: мн. славяґне, укр. слав'rниґн (Шевченко), др.-русск. словkнэ -- название вост.-слав. племени близ Новгорода (Пов. врем. лет, РП; см. Карский, РП 92), словяне, ст.-слав. словkнэ, словkнЮскъ -- в отношении к слав. племени близ Сало­ ник (Жит. Конст.; см. Нидерле, Slov. Star. 2, 2, 473), болг. словеґнин, словен. slove·?nski "словенский", чеш. slovanskyґ "славянский", slovaneґ "славяне", слвц. slovaґk "словак", slovenka "словачка", Slovensko "Словакия", польск. sљowianie мн. "славяне", кашуб. sљovinґski "прибалтийско-словинский" (в Поморье), полаб. slµЈvenskeЁ -- о полаб. славянах.



Дальнейшая этимология: Праслав. *slove№ninъ, мн. *slove№ne, ср.-лат. Sclaveni "славяне" (примеры у Нидерле, там же), ср.-греч. Sqlabhno… (мн.) -- то же. Не имеет ничего общего со *slava "слава", которое повлияло в плане народн. этимологии лишь позднее (славенский у Посошкова; см. ИОРЯС 4, 1432). Русск. -янин по аналогии риґмлянин, галичаґнин и др. (Томсон 347); *slove№ne не может быть (несмотря на аналогию алб. shkipetaґr "албанцы" : shkipoґnj "понимаю") образовано от слоґво, так как -e№ninъ, -aninъ встречаются только в производных от названий мест (см. Мi. ЕW 308; Миккола, РФВ 48, 271), однако местн. н. *Slovy (Первольф, AfslPh 8, 24 и сл.) не засвидетельствовано. Скорее всего это производное от гидронима. Ср. др.-русск. Словутичь -- эпитет Днепра (СПИ), Слуя -- приток Вазузы, в [бывш.] Смол. губ., сюда же польск. названия рек Sљаwа, Sљаwiса, сербохорв. Славница и др., которые сближают с греч. klЪzw "омываю", klЪzei † plhmmure‹, ·љei, brЪei, klЪdwn "прибой", лат. cluЎ "очищаю", сlоѓса "канализационный сток"; см. особенно Розвадовский, Бели“ев Зборник 129 и сл.; Будимир, Бели“ев Зборник 97 и сл.; Лер-Сплавинский, JР 28, 145. Прочие этимологии менее вероятны, напр. образование этнонима от употребительных собств. имен на -slavъ (Бодуэн де Куртенэ, JР 3, 62 и сл.; против см. Миккола, там же, 272 и сл.; Ташицкий, ZfslPh 9, 230), произведение от первонач. "молчащий" -- из гот. slawan "молчать, быть немым", gaslawan, аnаslаwаn "умолкать" (Мазинг, Baudouinowi dе Соurtеnау 87 и сл.), сближение с ирл. sluґag "толпа, войско" (Миккола, Ursl. Gr. 1, 8; RS 1, 17); недопустимо сближение с греч. laЇТj "народ", ион. lhТj (вопреки Микколе (РФВ 48, 272 и сл.; Этногр. Обозр. 60, 178); см. Брюкнер, AfslPh 29, 119) или с греч. ўlw» "гумно, виноградник", атт. ¤lwj, диал. Ґloua † kБpoi (Гесихий), якобы из первонач. "насаждающий", вопреки Ильинскому (ИОРЯС 24, 1, 141 и сл.) Сомнительно толкование из польск. sљowienґ "медленно зреющий лен" от *slov- "медленный, ленивый", в отличие от skorzenґ "быстро созревающий лен", ср. англ. slow "медленный", др.-англ. slaґw, sl?ґw (Брюкнер, ZONF 2, 153). Польск. sљowienґ связано, по мнению ТорбьеЁрнссона (1, 48), с русск. соловоґй (см.). Невероятные эксперименты со слободаґ (см.), гот. silbа "сам", кимр. helw "владение" см. у Отрембского (LР 1, 143; Sљowianie (1947)), против см. Лер-Сплавин­ <> ский, там же. О нов.-греч. sklЈboj "раб" как новообразовании от sklabhnТj см. Кречмер, AfslPh 27, 231 и сл.; "Glotta", 15, 307 и сл.



Комментарии Трубачева: [См. еще Мошинский, Zasia§g, стр. 138 и сл. В последнее время Отрембский (LР, 7, 1958, стр. 263 и сл.), специально возвращаясь к этому названию, приводит интересную параллель -- лит. название деревни S№lave†ґnai на реке S№lave†~, тождественное слав. slove№ne. См. еще Рудницкий, Prasљowianґszczyzna -- Lechia -- Роlskа, Познань, 1959, стр. 133 и сл. Этимологию от и.-е. *slauёos "народ" (греч. laЇТj -- то же) повторяет Бернштейн ("Очерк сравнительной грамм. слав. языков", Введение). Якобсон (IJSLP, 1/2, 1959, стр. 271) настаивает на этимологии от слово, ссылаясь на др.-русск. кличане "охотники, поднимающие дичь криком" : кличь, а также на оппозицию словkнэ -- нkмци. -- Т.]



[4]

http://www.newadvent.org/cathen/14042a.htm



Various explanations of the name have been suggested, the theory depending upon whether the longer or shorter form has been taken as the basis and upon acceptance of the vowel o or a as the original root vowel. From the thirteenth century until Safarik the shorter form Slav was always regarded as the original expression, and the name of the Slavs was traced from the word Slava (honour, fame), consequently it signified the same as gloriosi (ainetoi). However, as early as the fourteenth century and later the name Slav was at times referred to the longer form Slovenin with o as the root vowel, and this longer form was traced to the word Slovo (word, speech), Slavs signifying, consequently, "the talking ones," verbosi, veraces, homoglottoi, consequently it has been the accepted theory up to the present time. Other elucidations of the name Slav, as clovek (man), skala (rock), selo (colony), slati (to send), solovej (nightingale), scarcely merit mention. There is much more reason in another objection that Slavonic philologists have made to the derivation of the word Slav from slovo (word). The ending en or an of the form Slovenin indicates derivation from a topographical designation. Dobrowsky perceived this difficulty and therefore invented the topographical name Slovy, which was to be derived from slovo. With some reservation Safarik also gave a geographical interpretation. He did not, however, accept the purely imaginary locality Slovy but connected the word Slovenin with the Lithuanian Salava, Lettish Sala, from which is derived the Polish zulawa, signifying island, a dry spot in a swampy region. According to this interpretation the word Slavs would mean the inhabitants of an island, or inhabitants of a marshy region. The German scholar Grimm maintained the identity of the Slavs with Suevi and derived the name from sloba, svoba (freedom). The most probable explanation is that deriving the name from slovo (word); this is supported by the Slavonic name for the Germans Nemci (the dumb). The Slavs called themselves Slovani, that is, "the speaking ones", those who know words, while they called their neighbours the Germans, "the dumb", that is, those who do not know words.



[5]

плав - индо-ев., балтослов., свеслов., праслов., - polvъ "blond, modar"; у стцслов. плав је значило "бијел"; ие. корен- "pel" за тамне боје; санск. - palita



[6]

плити (данас пливати) - стчеш. plyti, руs. plytь, plyvu, - прасл. архаизам - има везе са плима, поплавити;



[7]

лов - свесл. прасл. ие. - лау "запленити"; нема балт.слов. семантичког јединства у овом ие. корену;



[8]

Храст - Дрво уопште, само словенски назив, ономатопејског значења као и шума;



[9]

Красан - корен Крас, превој од крес (кресати), и кријес, првобитно значење "светлост од ватре", "красота"; крас (м) - ломача; индо-ев. корен је варијанта од индо-ев. кер - горети



[10]

Крас - карс или крас 1. камен, оштар тврде пећине; 2. топоним краса (ж, Истра), земља каменита;



[11]

дуб - 1. врста Храста, 2. дрво уопште 3. лађа (упор. дријево)



[12]

http://www.rastko.org.yu/rastko-pl/umetnost/knjizevnost/studije/snovakovic-ledjan.php

(Име Леђана за Пољаке...)

(...припадали су и Леђани — Пољаци.)



[13]

http://www.znanje.org/lektire/i22/01/02iv0113/str4-glavna1.htm

(...Leđanin Poljak,...)



[14]

http://kolubara.mdlf.org/sh/114/50/682/

„Čini nam se verovatno da je ovaj plemenski naziv spadao u srpsku epsku nomenklaturu još u staroj postojbini, pre sedmog veka i odseljenja dela naroda na Balkan, kad su preci balkanskih Srba živeli u susedstvu ‘Leđana’ i dok su još uvek i jedni i drugi bili pagani”.



[15]

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_country_name_etymologies

Old Polish ethnonym lęděnin



[16]

http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=/usr/local/share/starling/morpho&morpho=0&basename=\usr\ local\share\starling\morpho\vasmer\vasmer&first=7621



Vasmer's etym. dict.



WORD: лях



GENERAL: [стар.] "поляк", др.-русск. ляси, вин. п. мн. ч. ляхы "поляки" (часто в Пов. врем. лет), отсюда польск. lасh; первонач. др.-польск. *lęch "поляк", представленное в лит. lénkas "поляк"; см. Буга, ZfslPh 1, 33; Брюкнер, FW 103. Польск. *lęch является уменьш. на -сh, подобно brach, swach, Stасh (от Stanisɫaw); см. Неринг, РФВ 2, 143; AfslPh 3, 467 и сл.; Мi. ЕW 164, 428. Полная форма этнонима была *lęděninъ -- от lędо (см. ляда́) "обитатели пустоши, нови", что подтверждается формой др.-русск. лядьскыи "польский", лядьская земля "Польша", лятский -- то же (Котошихин 3); ср. фам. Ля́цкий, далее др.-русск. полядитися "ополячиться" (Мелих, ZfslPh 4, 99), укр. лядува́ти "придерживаться польского образа мыслей"; венг. lеngуеl "поляк" -- из *lęděninъ (Мелих, AfslPh 32, 92 и сл.; 40, 278 и сл.; Первольф, AfslPh 4, 63), отсюда и араб. landzaaneh (Масуди; см. Гомбоц, RS 5, 321), ср.-греч. Λενζανηνοί (Конст. Багр.; см. Томсен, Ursprung 57); ср. также Бернекер 1, 705; Ильинский, "Slavia", 4, стр. 314 и сл. Следует отвергнуть сближение слов лях и ляд "черт" или ля́жка, вопреки Брюкнеру (289; ZfslPh 6, 311 и сл.; см. против Ташицкий, ZfslPh 9, 231). Сомнительна связь с сербохорв. Леђан Град в устн. народн. творчестве (см. Новакович, AfslPh 3, 124 и сл.). Крым.-тат. läh "поляки" заимств. из русск. (Радлов 3, 744). В русск. устн. народн. творчестве встречаются преобразования прилаг. от лях, мн. ля́хове, частично, возм., под влиянием названия Ливо́ния: ляхиво́нский, ляховинский (также в знач. "шведский"), лёховинская земля (Марков), ляховицкая земля (Рыбников), ляховецкий, лякоминский.



[17]

http://www.slovopedia.com/22/203/1636985.html



ЛЯХ

[стар.] "поляк", др.-русск. ляси, вин. п. мн. ч. ляхы "поляки" (часто в Пов. врем. лет), отсюда польск. lасh; первонач. др.-польск. *lech "поляк", представленное в лит. lenkas "поляк"; см. Буга, ZfslPh 1, 33; Брюкнер, FW 103. Польск. *lech является уменьш. на -сh, подобно brach, swach, Stасh (от Stanisaw); см. Неринг, РФВ 2, 143; AfslPh 3, 467 и сл.; Мi. ЕW 164, 428. Полная форма этнонима была *ledeninъ – от ledо (см. ляда) "обитатели пустоши, нови", что подтверждается формой др.-русск. лядьскыи "польский", лядьская земля "Польша", лятский – то же (Котошихин 3); ср. фам. Ляцкий, далее др.-русск. полядитися "ополячиться" (Мелих, ZfslPh 4, 99), укр. лядувати "придерживаться польского образа мыслей"; венг. lеngуеl "поляк" – из *ledeninъ (Мелих, AfslPh 32, 92 и сл.; 40, 278 и сл.; Первольф, AfslPh 4, 63), отсюда и араб. landzaaneh (Масуди; см. Гомбоц, RS 5, 321), ср.-греч. (Конст. Багр.; см. Томсен, Ursprung 57); ср. также Бернекер 1, 705; Ильинский, "Slavia", 4, стр. 314 и сл. Следует отвергнуть сближение слов лях и ляд "черт" или ляжка, вопреки Брюкнеру (289; ZfslPh 6, 311 и сл.; см. против Ташицкий, ZfslPh 9, 231). Сомнительна связь с сербохорв. Леђан Град в устн. народн. творчестве (см. Новакович, AfslPh 3, 124 и сл.). Крым.-тат. lah "поляки" заимств. из русск. (Радлов 3, 744). В русск. устн. народн. творчестве встречаются преобразования прилаг. от лях, мн. ляхове, частично, возм., под влиянием названия Ливония: ляхивонский, ляховинский (также в знач. "шведский"), леховинская земля (Марков), ляховицкая земля (Рыбников), ляховецкий, лякоминский.



[18]

http://www.slovopedia.com/22/203/1636351.html



ЛАДА

(м., ж.) "супруг, супруга", ладый "милый, любимый", др.-русск. лада "супруг" (СПИ), укр. ладо, лада "супруг, супруга" (о лжебожестве Лада см. Потебня, РФВ 7, 226 и сл.), болг. ой ладо, ладо! – припев, лада "вторая дочь в семье, которая при обряде ладуване идет за водой (свадебная церемония)", сербохорв. лада "супруга". Нельзя отделять от лад (см.); ср. Кречмер, Glotta 30, 91 и сл. Сходство с лик. lada "uхоr", авар. tladi "жена, женщина", халд. lutu (Кречмер, там же; Поляк, LF 70, 27 и сл.) носит, вероятно, случайный характер; ср. Лиден, KZ 56, 223 и сл.; Трубецкой, ВSL 23, 199. [Сравнение с авар. аdi исторически неверно, так как авар. < ; см. Менгес, "Oriens", 9, 1956, стр. 91. Маловероятна этимология Будимира (Зборник Филоз. фак., 2, Београд, 1952, стр. 262): из *vladha – ср. владеть. Объяснение из *al-dh-os от *аl- "расти" см. у Трубачева (Терм. родства, стр. 100 и сл.) – Т.].



[19]

http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?root=/usr/local/share/starling/morpho&morpho=0&basename=\usr\ local\share\starling\morpho\vasmer\vasmer&first=6941



WORD: ла́да



GENERAL: (м., ж.) "супруг, супруга", ладый "милый, любимый", др.-русск. лада "супруг" (СПИ), укр. ла́до, ла́да "супруг, супруга" (о лжебожестве Лада см. Потебня, РФВ 7, 226 и сл.), болг. ой ладо, ладо! -- припев, ла́да "вторая дочь в семье, которая при обряде ладу́ване идет за водой (свадебная церемония)", сербохорв. ла̏да "супруга".



ORIGIN: Нельзя отделять от лад (см.); ср. Кречмер, Glotta 30, 91 и сл. Сходство с лик. lada "uхоr", авар. tladi "жена, женщина", халд. lutu (Кречмер, там же; Поляк, LF 70, 27 и сл.) носит, вероятно, случайный характер; ср. Лиден, KZ 56, 223 и сл.; Трубецкой, ВSL 23, 199. [Сравнение с авар. ʎаdi исторически неверно, так как авар. ʎ < ẋ́; см. Менгес, "Oriens", 9, 1956, стр. 91. Маловероятна этимология Будимира (Зборник Филоз. фак., 2, Београд, 1952, стр. 262): из *vladha -- ср. владе́ть. Объяснение из *al-dh-os от *аl- "расти" см. у Трубачева (Терм. родства, стр. 100 и сл.) -- Т.].



[20]

лада - песнички назив за удату жену; ладати - певати од куће до куће; супруг и супруга (ладо и лада); ладувати - певати свадбене песме;



[21]

lad - of obscure origin in any case

http://www.etymonline.com/index.php?search=lad&searchmode=none



lady - http://www.etymonline.com/index.php?search=lady&searchmode=none



lad - ladde - of unknown etym. - Shorter Oxfor English Dictionary, third edition.



[22]

хлад = лад, свеслов. и праслов. choldъ 1. пријатна студен 2. сјена, сена 3. место у сјени; хладина (народна песма) синоним - хлад; хладовати - почивати; санск. gada - хладан;



[23]

блед, блијед - праслов. за белу боју лица;



[24]

лађа - ж. ие. балтсл. свесл. прасл. - олдија - 1. чамац издубљен из једног дрвета 2. лоја - рибарски брод, лаја, лада, ладва, лајдица, лађица; дански и норв. "olde" копања, ие. корен aldh; теренски назив, метафора копања - лађа



[25]

глад - свесл. и прасл. goldъ, без паралеле у балт. групи; корен је ие. gheldh, упор. sanskr. gardha "пожуда".



[26]

гледати - ие. балт.слав., свеслов., праслов. - glend 1. очима посматрати, 2. духовно: бринути 3. масирати трбух



[27]

ладање - село; ладањски (сеоски)







Од [5-11] и [20], [22-27]:

Етимологијски ријечник хрватскога или српског језика, Петар Скок, Загреб, 1971.
Текстови
Галерија